Igor Knežević
Živi i radi na relaciji Bratislava - Beograd. 30+ godina čitanja, prevođenja i pisanja fantastike i horora. Radovi objavljivani u časopisima i fanzinima Emitor, Nulta tolerancija, Thrash i Znak sagite.
„Viktorija Siti je glavni grad Evropsko-Američke Marsovske Zajednice. Pod njenom ogromnom kupolom večno reciklirani vazduh je disalo, vodu pilo, teške poslove obavljalo i oskudnu hranu uzimalo skoro milion duša. Administracija, vojska i luksuzni stambeni kvartovi nalazili su se u južnom delu, rudarske jame u istočnom, proizvodnja hrane, vode, legura i deuterijuma u zapadnom a severni je bio rezervisan za stanovanje nižih kasti – radnika, čistača, rudara, prerađivača ... i svakako, lopova, švercera i ubica...“ Ovim rečima Igor Knežević u svom romanu „Freedom of Liberty“ opisuje prestonicu kolonizovanog Marsa u kojem upoznajemo glavnu junakinju, Liberti Džeter, kiborga najnaprednije generacije koja se od gradonačelnikove ćerke i „deteta svile“ svojevoljno otisnula u svet otpadnika, švercera, pitfajtera i plaćenih ubica. Međutim, detaljan i maštoviti prikaz urbanog života, u kojem se sve usluge plaćaju kreditima i tu svaka potencijalna sličnost sa savremenom Srbijom prestaje, završava se onog trenutka kada Liberti prihvati izazov da zajedno sa grupom odmetnika pođe u lov na orijaše, džinove koji naseljavaju nekolonizovane kratere Marsa i o kojima se zna veoma malo, gotovo ništa. Od tog momenta Knežević nas na dalje vešto vodi iz avanture u avanturu, bez ijednog predvidljivog momenta koji bi mogao da umanji napetost romana. Situacije u kojima se junaci nalaze uzbudljive su i duhovite u svom dramskom čvorištu, poseduju unikatnu uvrnutost koja upravlja pričom zahvaljujući jeziku koji je zloslutno ironičan, eksplicitan i sirov ali i ljudski i human kad zatreba, što se sve zapravo savršeno uklapa u sliku opisa života na Marsu koji je „usamljen, jadan, surov i kratak“. Ipak, iza jasne žanrovske odrednice science fiction romana, sa stalnom akcijom i mnoštvom preokreta, „Freedom of Liberty“ poseduje i dve važne tematske dimenzije na koje je potrebno skrenuti pažnju. Pre svega, tu je religiozni sklop priče koji je prisutan da bi se prikazala sva apsurdnost onoga što je idiosinkratično ljudsko (sklonost veri u nemoguće), a zatim i specifičan filozofski osvrt na pitanje ljudskog postojanja. Šta je ono što je naše unikatno civilizacijsko dostignuće a šta su unapred ugrađene performanse na koje se ne može svojevoljno uticati? Da li je sloboda samo fikcija i šta je ono što nas prevazilazi i što ostaje u domenu nedokučivog? „Freedom of Liberty“ nije roman koji daje odgovore na ova pitanja ali jeste štivo u kom se otkriva da esencija ne leži u odgonetki čovek ili kiborg već u egzistencijalnom osvrtu na to šta uopšte znači biti. Bez obzira na to da li se radi o svetu u kom trenutno živimo ili u Kneževićevom izmaštanom svetu u kojem se planeta Zemlja tretira samo kao „Stara dobra koja se puši“. Upravo u tim blejdranerovskim koordinatama kreće se ne samo Kneževićeva glavna junakinja već i svi ostali likovi koji se pre ili kasnije, i svako u skladu sa vremenom koje mu je dato, susreću sa društveno-političkim promenama koje se zapravo ni u dalekoj budućnosti nisu dogodile, sa stalnim igranjem uloga koje znače ograničenje i koje kao takve guše slobodu, sa nečim što bi smo mogli opisati kao fenomen „lažnih sećanja“.
Roman Igora Kneževiće Freedom of Liberty svojevrsni je omaž sajberpanku, čvrsto ukorenjen u žanr redak kod domaćih autora. U romanu je maštovito osmišljen čitav svet i društveno uređenje Marsa, a kroz topos borbe glavne junakinje, koja je neka vrsta kiborga, autor uspeva da priču dovede do egzistencijalističkog pitanja samog smisla slobode. Ovim roman u određenoj meri prevazilazi granice žanra, praveći iskorak koji čitaocima pruža mogućnost shvatanja čitave priče u dubljem ključu. Zaplet romana je konzistentno i dosledno sproveden, događaji su uzročno-posledično povezani i, sa stanovišta sveta romana, verovatni i opravdani. Lik glavne junakinje je socijalno i psihološki motivisan, a njeni unutrašnji sukobi doprinose dinamičnosti zapleta i pokreću događaje. Posebno je zanimljivo rešenje sa objektivacijom njenog unutrašnjeg glasa, koji pripada bioprocesoru čiji je cilj da se postepeno stopi sa njenom svešću. Ovaj motiv doprinosi dijalogičnosti junakinjinog karaktera i postaje značajan činilac ukupne radnje. Jezik i stil služe priči na najadekvatniji mogući način, krase ih jednostavnost, dinamičnost i slikovitost, što doprinosi da se događaji i slike sveta ređeju pred čitaočevim očima kao sekvence dobrog SF filma. Od stranih referenci, moguće je povući paralele sa delima Vilijama Gibsona i Filipa K. Dika, iako je autor u potpunosti originalan u svojim rešenjima. Valja uzeti u obzir srazmernu retkost ovakvih dela domaćih autora sa jedne strane, i sa druge, prilično raširenu zajednicu čitalaca koji uživaju u ovom žanru. Čak i na visokom akademskom nivou, u domaćoj sredini postoji interesovanje za SF (primer uglednih istraživača sa Instituta za književnost i umetnost, Bojana Jovića i dr.). Uzbudljivost kvalitetnih dela naučne fantastike počiva upravo u činjenici da mnoga od njih postavljaju dublja pitanja čovekovog postojanja (pitanje slobode, odnosa realnosti i simulakruma, smrti i sl.) a Kneževićev roman i u ovome prati uspela dela ovoga žanra.
My Works
Contact me
Belgrade 11000, Serbia
777igorknez@gmail.com
